CRNOGORSKA WIKIPEDIA

Testna varijanta crnogorske Vikipedije dostigla je juče 1000 odrednica. Grupa entuzijasta posvećenih tom projektu ostvarila je svoj prvi cilj – iz faze inkubacije crnogorska Vikipedija preći će u stalnu kategoriju na najvećoj dostupnoj digitalnoj riznici znanja naše civilizacije.

– Riješeni smo da crnogorska Vikipedija, u mjeru u kojoj je moguće kontrolisati, bude što je moguće više naučna institucija iz koje će se moći pouzdano koristiti sadržaj u obrazovanju mladih u Crnoj Gori, a i pomoći starijim da nadoknade propušteno – kaže publicista Slobodan Jovanović.

Posljednjih nekoliko sedmica on je intenzivno angažovan na realizaciji tog projekta čiji je značaj za crnogorsku kuturu i prosvjetu veliki. Priča o Vikipediji na crnogorskom jeziku je za njega počela onog trenutka kada je pročitao apel u medijima da se potpisima podrži postojanje crnogorske Vikipedije. – Naravno, mi još nijesmo dobili Vikipediju, već inkubator, što bi odgovaralo pojmu probni period, i bitka još nije završena. Ona traje i sad – ističe Jovanović.

Demokratski medij

Za one koji ne znaju, Vikipedija je zamišljena kao demokratski medij u kojem se o svemu raspravlja na forumima. Svemu je prethodila velika polemika za i protiv crnogorske varijante Vikipedije. – Na kraju je otvorena posebna polemika o crnogorskom jeziku, jer je došlo do malog rata u kojem sam i bio blokiran od Vikipedije nepuna 24 časa, zbog izgleda početne strane i njenog mijenjanja. No, na kraju je i to prevaziđeno, ali se ispostavio problem oko toga što Lang Come smatra da je postojanje crnogorske Vikipedije nepotrebno pored „postojeće četiri“, te da je po njima crnogorski jezik ijekavska varijanta srpsko-hrvatskog jezika. Naravno, shvatili smo „odakle vjetar duva“, da se radi o lobiranju i da oni ne mogu znati jezičke razlike među balkanskim narodima, pa nam je profesorka Sanja Orlandić (hvala joj na tome!) poslala mali jezički elaborat koji smo uručili adminu. Kako mi je saopštio administrator, sve je bilo „ok što se jezika tiče, ali Lang Come kaže da postoje četiri varijante Vikipedije koje razumiju sva četiri naroda“.

Pa se pominje pojam jasen, hrast i slično kao bespotrebno da postoji i na petoj vikipediji, ako već to ima na četiri vikipedije, razumljive „svima“ – objašnjava Jovanović. Njegov odgovor je bio da bi to bilo sve u redu da se radi samo o drveću i životinjama, ali je problem kada dođemo do ljudi. – Naveo sam mu ono što sam i na početku rekao, vezano za zloupotrebu Vikipedije u nacionalnoj asimilaciji i svojatanju istorije, ličnosti i slično.

Složio sam se sa njim da je postojanje crnogorske Vikipedije političko pitanje i da dobro razmisle da li bi politički veći problem bio diskriminacija jednog naroda i učestvovanje u njegovo asimilaciji i zloupotrebi Vikipedije u velikodržavnim projektima, ili kratkotrajno nezadovoljstvo nacionalista i šovinista iz jednog naroda. Obećao je punu podršku. Viđećemo – rekao je Jovanović.

Brzo i efikasno

On naglašava da je grupi entuzijasta posebno bilo stalo da se u što kraćem roku napiše 1.000 jedinica u inkubator Vikipedije, što je uslov da inkubator preraste u pravu Vikipediju. Juče je taj cilj postignut. – Formirali smo ad hok nekakvu ekipu i krenuli tako da smo uspjeli da za otprilike 20 dana uradimo 970 jedinica, a to je juče preraslo i na 1.000. Nažalost, ne mogu reći ime čovjeka koji nam je bio velika tehnička podrška, jer on sam ne želi da nam kaže svoj identitet. Jedino što mogu reći jeste da on za sebe kaže da je Crnogorac sa Kosova i da svu komunikaciju sa njim obavljam preko interneta. Moguće ga je pronaći pod viki nikom Ookuninusi.

Otprilike nas petoro ubacuje tekstove: Mario Đurović iz Njemačke, Aco Radoman, Ookuninusi, Slobodan Čukić i moja malenkost. Postoje još neki koji takođe ubacuju tekstove, ali to je manji broj. Teško da bih uspio da tako veliki broj tekstova isturim na Vikipediju da nijesam imao veliku podršku u Bobanu Batrićeviću i Srđi Martinoviću. Prosto smo se uigrali kao pravi tim. Boban je svakodnevno radio na tekstovima sa svojim prijateljima i slao mi ih, dok je Srđa svoju bogatu građu o crnogorskim oficirima i još ponekim crnogorskim istorijskim temama ustupio za Vikipediju.

Bespredmetno je govoriti da bi bez toga teško dosegli cifru koju smo dosegli, zato su sve zasluge zajedničke. Kao što je i važna organizaciona podrška Daye, Darinke Ljubiše i Radoša Dubljanića – kaže Jovanović.

Organizovan rad je nužan

Slobodan Jovanović vjeruje i nada se da će država imati sluha za važnost ovakvog projekta, s obzirom na to da do sada nijesu imali nikakvu komunikaciju s ljudima iz državne administracije. – Nije samo pitanje 1.000 jedinica, jer smo ubijeđeni da će taj uslov biti ispunjen i dobijena Vikipedija, već se mora imati na umu da ostali u regionu imaju preko 100.000 jedinica, neki i do 200.000, te da slijedi mukotrpan rad na formiranju prave Vikipedije, koja će biti pravi izvor svih informacija.

Za to je potrebna saradnja svih naučnih i kulturnih kapaciteta, a i tim koji će svakodnevno raditi i na formiranju jedinica i na odbrani sadržaja od zlonamjernih, što nije ništa manji posao. Srećom, u saradnji sa administratorima na Vikipediji, koja je sada na dobrom nivou, mogu se blokirati višestruki pokušaji pojedinaca. Čini se da je krajnje vrijeme da se entuzijazam pojedinaca, na čemu počiva većina crnogorskih aktivnosti, pretvori u organizovan i institucionalni rad, te da se, kao što je to u svim državama, uključujući i onu čiji sam stanovnik, obezbijede uslovi za uspješan nastavak misije zvane „crnogorska Vikipedija“ – poručuje Jovanović.