Plate miruju, cijene rastu

Preduslovi za povećanja plata su odavno ispunjeni, ali to očigledno nije prioritet, navodi ekonomski analitičar Siniša Lekić. Sindikalci smatraju da je dobro što imamo trend rasta BDP-a, ali navode da taj trend mora da prati i rast standarda

Prosječna zarada bez poreza i doprinosa već godinama u Crnoj Gori iznosi oko 500 eura i ne bilježi se njen značajniji rast. Ekonomski analitičar Siniša Lekić i predstavnici Unije slobodnih sindikata (USSCG) smatraju da je u pitanju negativan trend, koji za posljedicu ima kontinuirano urušavanje standarda zaposlenih i građana. – Rast cijena proizvoda i usluga ne prati i rast zarada, te na taj način, iz dana u dan, pada kupovna moć stanovništva – kazali su iz USSCG Pobjedi. Pobjedini sagovornici upozoravaju da iako Crna Gora bilježi posljednjih godina ekonomski rast, to se ne reflektuje na povećanje zarada. I posljednji podaci pokazuju da je u prvom kvartalu ove godine realna stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosila 4,5 odsto.

POLITIKA ZARADA

– Način kako su zarade limitirane poznat je samo Vladi i ministrima koji kreiraju politiku zarada. Rast BDP obično ima pozitivne rezultate na zarade, no kod nas to nije slučaj – rekao je Lekić. On je upozorio da kod politike zarada zaposlenih u javnom sektoru nema planiranih povećanja, koja prate rast BDP ili nekih drugih parametara.

– U politici zarada nema jasnih parametara koji će uticati i na njihovo povećanje, već je to samo slobodna procjena Vlade, koja na početku svake godine govori kako nema prostora za povećanja, dok istovremeno rastu ukupna zaduženja i zamrzavanja plata. Tako da zaposleni ne vide benefite rasta privrede – istakao je Lekić. Prema njegovim riječima, sve ovo pokazuje da plate tapkaju u mjestu i da se pohvale o rastu privrede ne reflektuju i na zarade zaposlenih.

– Preduslovi za povećanje plata su odavno ispunjeni, ali to očigledno nije prioritet. Kada pogledamo koliko su zarade rasle u posljednjih pet godina, vidimo da tu nema pomaka, što znači da je kupovna moć u stalnom padu – kazao je Lekić. Sindikalci smatraju da je dobro što u Crnoj Gori imamo trend rasta BDP-a, ali navode da taj trend mora da prati i rast standarda zaposlenih i građana.

– Logičan i očekivani efekat je kada više proizvodite, više i prihodujete, kako na nacionalnom tako i na ličnom nivou. Na žalost, to već odavno nije slučaj kod nas I pored zvaničnog rasta BDP-a nama rastu javni dugovi, pa opet nema prostora za očekivano povećanje zarada – rekli su predstavnici USSCG. Oni dodaju da takva ekonomska politika hitno mora da se promijeni. – Jer prostora za povećanje zarada ima ukoliko sa društvenim bogatstvom budemo gazdovali domaćinski, a državne institucije počnu da odgovornije i profesionalnije obavljaju svoj posao i implementiraju zakonska rješenja – poručeno je iz USSCG.

MINIMALAC

Predstavnici ove sindikalne organizacije poručuju da minimalna zarada mora da se poveća i da za to postoji više razloga. – Ključni i sam po sebi dovoljan razlog je činjenica da minimalna zarada od 193 eura ne pokriva ni apsolutnu nacionalnu liniju siromaštva, koja u Crnoj Gori nije objavljivana od 2013. godine, kada je iznosila 186,45 eura, a kamoli svrhu zbog koje je uvedena – kazali su predstavnici USSCG. Oni su naveli da je svrha minimalne zarade, koja se dobija za puno radno vrijeme i prosječan radni učinak, da omogući regeneraciju utrošene radne snage, a to podrazumijeva dovoljno sredstava za stanovanje, hranu, odjeću, pokućstvo, kulturnu nadgradnju…

– Osim toga, kod nas je minimalna zarada manja od 40 odsto od prosječne zarade, dok je svuda u regiji 50 odsto ili više od prosječne zarade – podsjetili su sindikalci. I Lekić smatra da bi se minimalna zarada trebala povećati, prvenstveno iz razloga što, kako tvrdi, veliki broj privrednih subjekata isplaćuje minimalne zarade, a na crno, bez poreza i doprinosa, isplaćuju razliku do ugovorene plate.

– To nije dobro ni za zaposlene ni državu, osim za poslodavce. Poslije se čudimo što penzioni fond ima stalni manjak sredstava i potrebu da Vlada stalno interveniše iz budžeta. Do kada ćemo biti lideri u Zapadnom Balkanu sa ovim trendom zarada, pitanje je na koje Vlada treba da odgovori, već sa usvajanjem narednog budžeta, a sada se polako vrše pripreme za novi budžet – zaključio je Lekić.

STATISTIKA

Prosječna zarada bez poreza i doprinosa u maju je, prema podacima Monstata, iznosila 512 eura, što je 0,4 odsto više nego u aprilu. Prosječna zarada bez poreza i doprinosa u maju je u odnosu na isti mjesec prošle godine porasla 0,2 odsto. Prosječna bruto zarada u maju iznosila je 768 eura. Statističari su kazali da, ako se ima u vidu da su potrošačke cijene u maju u odnosu na april zabilježile rast od 0,3 odsto, proizilazi da su realne neto zarade u istom periodu porasle 0,1 odsto.

Prosječne zarade bez poreza i doprinosa u maju su porasle u sektorima usluge smještaja i ishrane 4,7 odsto, vađenje ruda i kamena 4,1 odsto, poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 3,5 odsto, umjetnost, zabava i rekreacija 2,8 odsto, zdravstvena i socijalna zaštita 2,2 odsto, administrativne i pomoćne uslužne djelatnosti 1,8 odsto, trgovina na veliko i malo 1,4 odsto, građevinarstvo 1,3 odsto, saobraćaj i skladištenje 1,1 odsto, snabdijevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama i državna uprava i odbrana po 0,2 odsto. Pad je zabilježen u sektorima informisanje i komunikacije pet odsto, stručne, naučne i tehničke djelatnosti 3,6 odsto, poslovanje sa nekretninama 1,6 odsto, snabdijevanje električnom energijom 1,4 odsto, prerađivačka industrija jedan odsto, ostale uslužne djelatnosti 0,5 odsto, finansijske djelatnosti i djelatnosti osiguranja 0,4 odsto i obrazovanje 0,2 odsto.