View Single Post
Old 30-10-08, 19:29   #32
Airbender
Φιλημον
 
Airbender's Avatar
 
Registrovan: Sep 2007
Age: 43
Postovi: 4,122
Airbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auru
Default C. G. Jung: Septem Sermones Ad Mortuos

Druga propoved

U toku noći, duž zida stojeći, uzvikivahu mrtvi: O Bogu bismo hteli da nas podučiš. Gde je bog? Da li je mrtav?

Bog nije mrtav. Živ je, kao i uvek. Bog je stvorenje, budući da je nedvosmisleno odredljiv, i stoga je različit od plirome. Bog je svojstvo plirome i sve što kazah o stvorenju odnosi se, takođe, na njega.

Bog se, međutim, razlikuje od stvorenih bića po tome što je neodređeniji i nejasniji od njih. On je manje određen od stvorenih bića, jer temelj njegovog bića čini delotvorna punoća. Utoliko što je određen i osoben bog je stvorenje, i u podjednakoj meri ispoljenje delotvorne punoće plirome.

Sve što ne izdvojim jasno gubi se u pliromi, i po svojoj suprotnosti, postaje uzaludna praznina. Ukoliko, dakle, ne razlikujemo Boga, delotvorna punoća za nas biva izgubljena.

Bog je, štaviše, sama pliroma, poput svake najmanje, kako stvorene tako i nestvorene, tačke.

Delotvorna praznina jeste priroda đavola. Bog i đavo jesu prva ispoljavanja ništavila koje nazivamo pliromom. Pošto je u svemu uravnotežena i prazna, svejedno je da li pliroma jeste ili nije. To ne važi za stvorenje. Utoliko što su i bog i đavo stvorenje, oni se ne poništavaju međusobno, već stoje jedan naspram drugog kao delotvorne suprotnosti. Nije nam potreban dokaz o njihovom postojanju. Dovoljno je što uvek moramo da govorimo o njima. Čak i da ih nema, stvorenje bi ih, svojom suštinskom odredenošću, uvek iznova izdvajalo iz plirome.

Sve što je razlikovanjem izdvojeno iz plirome jeste par suprotnosti. Bogu je, stoga, oduvek pripadao đavo.

Ta nedeljivost je skrivena i, kao što ste mogli da naučite iz života, nerazlučiva poput same plirome. Otuda oba stoje veoma blizu plirome u kojoj su sve suprotnosti istovremeno poništene i združene.

Bog i đavo razlikuju se po svojstvima punoće i praznine, stvaranja i uništenja. Obojici je zajednička DELOTVORNOST. Ona ih združuje. Delotvornost, stoga, obojicu prevazilazi; pošto svojim delovanjem sjedinjuje punoću i prazninu, delotvornost je bog iznad boga.

To je bog koga ne znate, jer ga je zaboravio ljudski rod. Nazovimo ga njegovim imenom, ABRAKSAS. On je čak neodređeniji od boga i đavola.

Boga koji se od njega jasno razlikuje nazivamo bog HELIOS ili Sunce. Abraksas je dejstvo. Osim nedelotvornosti, ništa mu se ne protivi; otuda njegova delotvorna priroda može da se slobodno razvija. Nedelotvornosti nema, te, stoga, ne opstaje. Abraksas prevazilazi i Sunce i đavola. On je nemoguća mogućnost, nerealna realnost. Kada bi pliroma posedovala biće, Abraksas bi predstavljao njegovo ispoljenje. On je delotvornost po sebi, ne nekakvo posebno dejstvo, već dejstvo uopšte.

Zbog toga što nema određeno dejstvo, on je nerealna realnost.

Zbog toga što se razlikuje od plirome, on je, takođe, stvorenje

Sunce ima određeno dejstvo, koje ima i đavo. Otuda nam oni izgledaju delotvornije od neodređenog Abraksasa.

On je sila, trajanje, promena.

Digoše mrtvi na to veliku graju, jer bejahu hrišćani.
Airbender is offline   Reply With Quote