Bje­lo­po­ljac Ra­do­van Ra­ko­če­vić op­tu­žio je lje­ka­re Kli­nič­kog cen­tra Cr­ne Go­re (KCCG), Op­šte bol­ni­ce Bi­je­lo Po­lje i Spe­ci­jal­ne bol­ni­ce u Ri­snu za ne­pro­fe­si­o­na­lan i neo­d­go­vo­ran od­nos pre­ma nje­mu kao pa­ci­jen­tu zbog če­ga je pri­je go­di­nu po­kre­nuo tu­žbu pro­tiv tih usta­no­va. On ob­ja­šnja­va da je 27. no­vem­bra 2011. go­di­ne, igra­ju­ći fud­bal na utak­mi­ci, iz­vr­nuo skoč­ni zglob na de­snoj no­zi, od ka­da je po­če­la nje­go­va dra­ma sa lje­ka­ri­ma u Cr­noj Go­ri, ko­ji ni­je­su uspje­li da mu po­mog­nu. Iz­li­je­čio se tek ka­da je po­tra­žio po­moć lje­ka­ra u Be­o­gra­du. Ra­ko­če­vić je go­di­na­ma imao pro­ble­me zbog po­vre­de zglo­ba, ali su ga dok­to­ri iz Cr­ne Go­re umje­sto na ope­ra­ci­ju u Be­o­grad, ka­ko bi se spa­sio od in­va­li­di­te­ta, sa­vje­to­va­li da po­sje­ti psi­hi­ja­tra. Lje­ka­ri u Be­o­gra­du su 2015. go­di­ne ot­kri­li da je Ra­ko­če­vić imao tu­mor „in­tra­se­al­ni he­man­gi­om” na ko­sti­ma, te da mu zdra­vlje ne bi bi­lo ra­di­kal­no na­ru­še­no da su mu dok­to­ri na vri­je­me pru­ži­li ade­kvat­nu lje­kar­sku po­moć.
Ra­ko­če­vić je u iz­ja­vi za „Dan” is­ta­kao da je „ima­ju­ći u vi­du ne­pro­fe­si­o­na­lan i ba­hat od­nos lje­ka­ra i ne­sa­vje­sno li­je­če­nje”, 4. ja­nu­a­ra pro­šle go­di­ne pod­nio tu­žbu Osnov­nom su­du u Bi­je­lom Po­lju, od ka­da tra­je nje­go­va no­va bor­ba sa cr­no­gor­skim pra­vo­su­đem, jer sma­tra da do­ži­vlja­va op­struk­ci­je ka­ko bi od­u­stao od bor­be za prav­du, za ko­ju je spre­man da ide i do Stra­zbu­ra.
– Na­kon po­vre­de pre­gle­dan sam u am­bu­lan­ti Op­šte bol­ni­ce Bi­je­lo Po­lje. Dr Pe­tar Asa­no­vić mi je, bez do­dat­nih pre­gle­da i sta­vlja­nja gip­sa, dao „bi­o­fes gel” i re­kao da se vra­tim tre­nin­zi­ma. Ka­ko u me­đu­vre­me­nu bo­lo­vi ni­je­su pre­sta­ja­li i do­šlo je do uko­če­no­sti zglo­ba, na­kon se­dam mje­se­ci oba­vio sam pre­gled kod dr Ve­li­še Ali­gru­di­ća u KCCG na Dječ­joj kli­ni­ci i on mi je pred­lo­žio fi­zi­kal­nu te­ra­pi­ju, ko­ju sam ko­ri­stio od 3. de­cem­bra 2012. do 30. ja­nu­a­ra 2014. u Bi­je­lom Po­lju. Ka­ko je sta­nje bi­va­lo sve go­re, a Asa­no­vić je re­kao da ne­ma rje­še­nje, po pre­po­ru­ci pri­ja­te­lja oti­šao sam u JZU „Va­so Ču­ko­vić“ u Ri­snu, gdje su mi da­va­li istu fi­zi­kal­nu te­ra­pi­ju ko­ju sam do­bi­jao u bje­lo­polj­skoj bol­ni­ci. Us­put sam do­ži­vio i ucje­nji­va­nje od strane Re­na­te Gran­dis Bur­gis, dok­tor­ke za fi­zi­kal­nu me­di­ci­nu, ko­ja je od­bi­la da me pre­gle­da dok joj ne dam no­vac za am­pu­le ko­je je bol­ni­ca bi­la u oba­ve­zi da obez­bi­je­di. Upr­kos mom in­si­sti­ra­nju da se pro­mi­je­ni te­ra­pi­ja, jer mi je no­ga bi­la u sve lo­ši­jem sta­nju, dr Đu­ro Zgra­dić me uvje­ra­vao da će sve bi­ti u re­du, da bih na­kon 16 da­na bo­rav­ka do­bio ot­pu­snu li­stu, bez ob­ja­šnje­nja i uz per­ma­nent­ne bo­lo­ve – pri­ča Ra­ko­če­vić.
On is­ti­če da je zbog ne­mo­guć­no­sti da do­bi­je ade­kvat­nu lje­kar­sku po­moć u Cr­noj Go­ri, me­di­cin­sku do­ku­men­ta­ci­ju po­slao lje­ka­ri­ma na „IOHB Ba­nji­ca“ u Be­o­gra­du, gdje mu je kon­zi­li­jum pre­po­ru­čio ope­ra­ci­ju, mi­ro­va­nje i iz­bje­ga­va­nje bi­lo ka­kve fi­zi­kal­ne te­ra­pi­je. Ra­ko­če­vić ka­že da ni­je mo­gao sam da fi­nan­si­ra li­je­če­nje u Be­o­gra­du, pa je tra­žio uput iz KCCG gdje mu je sa­op­šte­no da „ima rav­no sto­pa­lo“ i da ni­ka­kva ope­ra­ci­ja ni­je po­treb­na”.
– Od­bi­li su da mi da­ju uput, zbog če­ga sam oti­šao kod dr Alek­san­da­ra Ju­ško­vi­ća u KCCG ko­ji me pri­mio na­kon pri­jet­nje da ću oba­vi­je­sti­ti me­di­je o po­na­ša­nju lje­ka­ra. On je oci­je­nio je da imam „di­ja­be­tič­no sto­pa­lo“ i da, s ob­zi­rom da sam di­ja­be­ti­čar, pro­mje­ne mo­ra­ju da se de­ša­va­ju. On je pred­lo­žio da za­poč­nem sa in­fu­zi­ja­ma i sta­vim or­to­zu, kao „je­dan ma­li test“, ga­ran­tu­ju­ći da ne­ću ima­ti bo­lo­ve, ali ne­ću ak­tiv­no mo­ći da se ba­vim fi­zič­kom ak­tiv­no­šću. S ob­zi­rom da je sve vri­je­me uno­sio po­dat­ke u ra­ču­nar, na kra­ju raz­go­vo­ra sam tra­žio iz­vje­štaj, na šta mi je od­go­vo­rio da ću ga do­bi­ti kad ot­poč­ne te­ra­pi­ja. Kad sam, na­kon ne­kog vre­me­na, u ar­hi­vi KC-a tra­žio iz­vje­štaj dr Ju­ško­vi­ća re­če­no mi je da u di­jag­no­zi pi­še „po­bje­gao“, što je još jed­na po­tvr­da kraj­nje ne­pro­fe­si­o­nal­nog i neo­d­go­vor­nog od­no­sa lje­ka­ra pre­ma me­ni kao pa­ci­jen­tu – is­ti­če Ra­ko­če­vić.
Ra­ko­če­vić je opet tra­žio mi­šlje­nje lje­ka­ra u Be­o­gra­du, ko­ji su mu re­kli da će in­fu­zi­ja i or­to­za ko­ju je Ju­ško­vić pred­lo­žio iza­zva­ti traj­no ošte­će­nje no­ge i in­va­li­di­tet.
– S ob­zi­rom da mi je bi­va­lo sve go­re, uz pre­po­ru­ku pri­ja­te­lja, oti­šao sam na pre­gled kod dr Al­me­di­na Hra­po­vi­ća, u Ur­gent­nom cen­tru Op­šte bol­ni­ce Bi­je­lo Po­lje. Na­kon što je pre­gle­dao no­gu i iz­vje­šta­je pret­hod­nih lje­ka­ra re­kao je da mo­ra da se ope­ri­še, a taj za­hvat u Cr­noj Go­ri ni­je mo­gu­će oba­vi­ti i na­pi­sao iz­vje­štaj ko­jim me upu­ću­je na kon­zi­li­jum or­to­pe­da u KCCG, ka­ko bih do­bio uput za Be­o­grad. Kon­zi­li­jum or­to­pe­da ko­ji su či­ni­li na­čel­nik KCCG dr Ve­li­ša Ali­gru­dić, dr Ner­min Ab­dić i dr Dži­had Pe­pić, od­bio je da mi na­pi­še uput za Be­o­grad, usta­no­viv­ši da „per­zi­sti­ra­ju te­go­be u de­snom skoč­nom zglo­bu od pri­je dvi­je go­di­ne“, pred­lo­živ­ši no­vu mag­net­nu re­zo­nan­cu i kon­tro­lu kod dr Go­ra­na Pe­ši­ća. Na kra­ju sam se obra­tio za po­moć Mi­ni­star­stvu zdra­vlja, gdje sam na­kon raz­go­vo­ra sa za­mje­ni­kom mi­ni­stra Men­su­dom Gr­bo­vi­ćem, na­pi­sao žal­bu. U me­đu­vre­me­nu, Za­štit­nik pra­va pa­ci­je­na­ta iz KC me po­zva­o na raz­go­vor sa na­čel­ni­kom dr Ve­li­šom Ali­gru­di­ćem, ko­ji je me­ni i mom ocu po­tvr­dio stav da mi ni­je ni­šta i da tre­ba da idem kod psi­hi­ja­tra – ob­ja­snio je Ra­ko­če­vić.
Me­đu­tim, ka­ko ka­že, usli­je­dio je po­ziv iz Mi­ni­star­stva zdra­vlja i sa­op­šte­no mu je da je uvi­dom u do­ku­men­ta pred­stav­nik ovog re­so­ra Zo­ran Ko­stić kon­sta­to­vao da se ra­di o ozbilj­nim pro­pu­sti­ma.
– Po pre­po­ru­ci sam ura­dio no­vu mag­net­nu re­zo­nan­cu, na­kon če­ga mi je lič­no Ve­li­ša Ali­gru­dić na­pi­sao uput za Be­o­grad, uz vid­no is­po­lje­nu lju­ba­znost. U Be­o­gra­du sam pro­veo 55 da­na. Ope­ra­ci­ju je iz­vr­šio dr Slav­ko To­mić, ko­ji je, već na pr­vom pre­gle­du na osno­vu do­ku­men­ta­ci­je i sni­ma­ka iz 2011. utvr­dio da se ta­da ra­di­lo o na­pr­snu­ću ko­sti. To­kom ope­ra­ci­je uzet je ma­te­ri­jal ko­ji je cu­rio iz na­pr­sle ko­sti i po­slat na pa­to­hi­sto­lo­šku kli­ni­ku, či­ji na­la­zi su po­ka­za­li da se ra­di­lo o tu­mo­ru „in­tra­se­al­ni he­man­gi­om”. Na­kon ope­ra­ci­je i na­la­za lje­ka­ri na Ba­nji­ci su mi sa­op­šti­li da je sve mo­glo la­ko i uspje­šno da se ri­je­ši sa­mo da mi je od­mah sta­vljen gips, kao i da su fi­zi­kal­ne te­ra­pi­je na­pra­vi­le ogrom­nu šte­tu – za­klju­ču­je Ra­ko­če­vić.