Ukoliko je neko mlađi od 55 godina i želi da zavešta svoje telo obavlja se poseban psihološki razgovor jer retko ko od mlađih ljudi na taj način razmišlja o smrti. Postoje i slučajevi kada fakultet mora da odbije telo.

“Postoji mogućnost da odbijemo telo, pre svega kada je raširena maligna bolest to je jedno, i ukolko je bolest jedna od težih infektivnih bolesti, kao sto su sida, heptitis A, B, u svakom slučaju krvno prenosive bolesti”, dodaje Filipović.

Sadašnji studenti, a budući lekari, smatraju da nijedan atlas ne može da zameni znanje koje stiču kroz praktičan rad.
Običaj zaveštanja posmrtnih ostataka Institutu za anatomiju star je koliko i sama ustanova, koja je osnovana kada i Medicinski fakultet, 1920. godine. Fakultet nema pretenzije na imovinu zaveštaoca, telo koje je donirano stoji šest meseci, pa se koristi dve godine i nakon toga telo se sahranjuje. Jedini mogući zakonski način da zaveštalac ispuni svoju želju je putem testamenta, odnosno potpisane i u sudu overene izjave o zaveštanju tela. Kao i sa bilo kojom imovinom, svaki čovek ima pravo da nakon smrti sa svojim telom uradi ono što želi.