Crnogorska ekonomija se sna\u017eno oporavlja u 2021. godini, usljed oporavka turizma koji je podr\u017ean ciljanim mjerama Vlade. O\u010dekuje se da stopa rasta ove godine bude dvocifrena. Srednjoro\u010dni ekonomski izgledi se \u010dine obe\u0107avaju\u0107im, ali postoje i brojni rizici. Kratkoro\u010dno gledano, stope vakcinacije treba da se ubrzaju. Kada pandemija popusti, centralni prioritet je smanjenje nivoa javnog i spoljnog duga kako bi se stvorilo vi\u0161e prostora za podr\u0161ku rastu i za suo\u010davanje sa budu\u0107im ekonomskim \u0161okovima. Vlada je napravila sna\u017ean po\u010detak ka ovom cilju u 2021. godini, ocjena je Misije Me\u0111unarodnog monetarnog fonda, \u010diji je tim posjetio Podgoricu od 10. do 17. novembra.<\/p>\n\n\n\n
\u201cU postoje\u0107em okru\u017eenju, reformske inicijative dugog dometa zahtijevaju pedantno koncipiranje, planiranje i sprovo\u0111enje. Predlo\u017eeni paket \u201eEvropa sad\u201c ima za cilj da unaprijedi \u017eivotni standard radnika, u\u010dini pravi\u010dnijom poresku politiku i da smanji veli\u010dinu neformalne ekonomije. Zaposleni MMF-a podr\u017eavaju ove prioritete, ali tako\u0111e primje\u0107uju da bi moglo do\u0107i do ekonomskih rizika povezanih sa reformama. Ovi rizici bi se mogli ubla\u017eiti razmatranjem faznog pristupa ovom paketu kroz pa\u017eljivo kalibrirane korake\u201d, navode u MMF-u.<\/p>\n\n\n\n
Izgleda da je, napominju u MMF-u, finansijski sektor dobro izdr\u017eao \u0161okove, u zna\u010dajnoj mjeri zbog mjera podr\u0161ke CBCG povezane sa pandemijom COVID-19. Pozdravljaju i zavr\u0161etak Pregled kvaliteta aktive (AQR). U MMF-u smatraju da bi fokus sada trebalo usmjeriti na preno\u0161enje njenih nalaza u dalje sna\u017eenje okvira za superviziju i sanaciju banaka.<\/p>\n\n\n\n
Ekonomija se oporavlja od \u0161oka izazvanog pandemijom COVID-19<\/strong><\/p>\n\n\n\n U izvje\u0161taju MMF-a je konstatovano da je pandemija koronavirusa uzela bolan danak u Crnoj Gori, te da je velika cijena u ljudskim \u017eivotima dodatno uslo\u017enjena uru\u0161avanjem ekonomske aktivnosti, kao i da se Crna Gora pro\u0161le godine suo\u010dila sa najve\u0107im padom BDP-a u Evropi, prije svega zbog kolapsa turizma.<\/p>\n\n\n\n \u201cEkonomija se sada sna\u017eno oporavlja. Oporavak turzima je pomogao da se rast u 2021. godini povrati na prethodnu putanju. O\u010dekujemo da rast bude u dvocifrenom opsegu ove godine, zbog sna\u017enog u\u010dinka u drugom kvartalu i indikacija o sna\u017enoj ljetnjoj turisti\u010dkoj sezoni u tre\u0107em kvartalu. Zaklju\u010dno sa drugim kvartalom stopa nezaposlenosti, po istra\u017eivanju radne snage, je pala na 17,1 procenat. Bez obzira na to, brojni ljudi su i dalje bez posla, \u0161to ukazuje da bi bilo vrijedno ozbiljno razmotriti nastavak sa privremenom ali ciljanom podr\u0161kom za najosjetljivije kategorije. Sektor turizma bi, kako smatraju u toj monetarnoj instituciji, trebalo da nastavi da se normalizuje, ako ne bude nepredvi\u0111enih iznena\u0111enja zbog pandemije. Tako\u0111e se, dodaju, o\u010dekuje da \u0107e se javne i privatne investicije oporaviti kako pandemija bude jenjavala.<\/p>\n\n\n\n \u201cO\u017eiljci u ekonomiji koje je izazavala pademija mo\u017eda nisu toliko duboki koliko se \u010dinilo na po\u010detku pandemije. Koliko god je kontrakcija ekonomske aktivnosti pro\u0161le godine bila bolna, dugoro\u010dni efekti su ubla\u017eeni kroz mjere podr\u0161ke Vlade i Centralne banke Crne Gore ka pojedincima, kompanijama i finansijskom sektoru. Gledaju\u0107i dalje u budu\u0107nost, Crna Gora ima zna\u010dajne potencijale za rast, ne samo od turizma ve\u0107 i od obnovljivih izvora energije i IT sektora. Potencijal bi se najbolje otklju\u010dao kroz kombinaciju stabilnih javnih finansija, zdravog finansijskog sektora, smanjenja rigidnosti na tr\u017ei\u0161tu rada i sna\u017enijeg poslovnog okru\u017eenja\u201d, smatra Misija MMF-a.<\/p>\n\n\n\n Ipak, u MMF-u, upozoravaju, da su izgledi su podlo\u017eni i brojnim rizicima.<\/p>\n\n\n\n \u201cJedan od zna\u010dajnih rizika je i pandemija, koja bi mogla da omete o\u010dekivanja u pogledu nastavka oporavka turizma. Veliko ubrzanje vakcinacije bi moglo da ponudi najsna\u017enije obezbje\u0111enje od negativnih rizika kako po javno zdravlje tako i po ekonomiju. Javni i spoljni dug su i dalje vrlo visoki. U sprezi sa rastu\u0107im \u0161ansama da do\u0111e do poo\u0161travanja globalnih finansijskih uslova, mogu\u0107nosti za odgovor na rje\u0161avanje budu\u0107ih \u0161okova su i dalje ograni\u010dene. Globalne inflatorne sile, za koje se trenutno vjeruje da su tranzitorne, mogu portajati du\u017ei period\u201d, nagla\u0161ava MMF-<\/p>\n\n\n\n Jasno upozoravju zna\u010dajno smanjenje javnog duga na srednji rok je centralni fiskalni prioritet. Pandemija je uzrokovala nagli skok javnog duga.<\/p>\n\n\n\n \u201cPrije pandemije, izgradnja prve faze autoputa Bar-Boljare je dovela do zna\u010dajnog rasta duga, \u010dime su ekonomiji ostavljeni ograni\u010deni fiskalni resursi. Pro\u0161le godine, kolaps BDP-a i neizbje\u017eno pove\u0107anje potro\u0161nje povezano sa COVID-19 je pogor\u0161alo ovu situaciju. Na kraju 2020. godine bruto javni dug je prema\u0161io BDP, i mnogo je ve\u0107i od preporu\u010denih nivoa za ekonomije u ekspanziji\u201d, podsje\u0107a MMF.<\/p>\n\n\n\n Zaposleni MMF-a su mi\u0161ljenja da je odluka nadle\u017enih organa da emituju Euroobveznicu u decembru 2020. godine bila primjerena. To je, kako ka\u017eu, dalo zemlji vi\u0161e vremena da se oporavi od \u0161oka izazavnog pandemijom, i to pod vrlo povoljnom kamatnom stopom.<\/p>\n\n\n\n Ipak, upozorava MMF, sredstva dobijena emisijom obveznice treba pa\u017eljivo sa\u010duvati kako bi se stvorila rezerva u ovim neizvjesnim vremenima i treba ih mudro koristiti za stavke koje \u0161tite odr\u017eivost javnih finansija.<\/p>\n\n\n\n \u201cJavni dug se mora zna\u010dajno smanjiti na srednji rok. Kombinacija izda\u0161nih prihoda usljed sna\u017enog rasta i ni\u017ee potro\u0161nje \u0107e dovesti do naglog smanjenja fiskalnog deficita ove godine. \u010cini se da je ciljana vrijednost za deficit za 2021. godinu nadle\u017enih organa itekako ostvariva. Ohrabruju\u0107e je da se o\u010dekuje da \u0107e bruto javni dug pasti na oko 90 procenata BDP-a. Trenutno razmatramo upravo objavljeni bud\u017eet za 2022. godinu i srednjoro\u010dnu fiskalnu strategiju. Pozdravljamo to \u0161to Vlada ima za cilj da postigne primarni suficit (razlika izme\u0111u nekamatnih prihoda i nekamatnih rashoda) na srednji rok. Dovoljno veliki primarni suficiti bi trebalo da se odr\u017eavaju kako bi se osiguralo da se dug postavi na postojanu silaznu putanju\u201d, isti\u010du u MMF.<\/p>\n\n\n\n Prema ocjeni MMF-a napredak u javnim reformama \u0107e podr\u017eati smanjenje duga.<\/p>\n\n\n\n Reforma poreske administracije<\/strong><\/p>\n\n\n\n Bi\u0107e zna\u010dajno da se teku\u0107e spajanje uprava poreza, carina i igara na sre\u0107u u jedan subjekat zavr\u0161i na djelotovoran na\u010din. Nakon toga, fokus ovog subjekta se mo\u017ee usmjeriti na sprovo\u0111enje predlo\u017eenih reformi na prihodnoj strani koje Vlada planira, smatra MMF.<\/p>\n\n\n\n Reforma preduze\u0107a u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu<\/strong><\/p>\n\n\n\n \u201cVlada tako\u0111e ima za cilj hrabre promjene u sektoru preduze\u0107a u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu kroz osnivanje novog subjekta pod nazivom Montenegro Works. Da bi ovaj novi subjekat bio uspje\u0161an, potrebni su sna\u017eni institucionalni i zakonski okviri. Treba da posjeduje zakonske i finansijske kapacitete da izvr\u0161i sveobuhvatno restrukturiranje preduze\u0107a i\/ili da ih proda, da bude politi\u010dki nezavistan i da bude predmet odgovaraju\u0107eg nadzora. U drugim zemljama su uspostavljani sli\u010dni subjekti sa neujedna\u010dnim stepenima uspjeha, u zavisnosti od djelotvornosti ovih bazi\u010dnih okvira\u201d, poja\u0161njava MMF.<\/p>\n\n\n\n Zaposleni MMF-a razgovaraju sa nadle\u017enim organima kako bi se istra\u017eile mogu\u0107nosti saradnje da bi se pomoglo ja\u010danju nadzora nad preduze\u0107ima u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu a koriste\u0107i pouke iz me\u0111unarodnog iskustva.<\/p>\n\n\n\n MMF poru\u010duje da je potrebna nova strategija Reforme javne uprave kako bi se maksimalno pove\u0107ale vrijednosti koje poreski obveznici dobijaju iz javnog sektora. Razumijemo da nadle\u017eni organi rade trenutno na takvoj strategiji.<\/p>\n\n\n\n Sna\u017eenje javnih investicija<\/strong><\/p>\n\n\n\n MMF je nedavno zavr\u0161io Ocjenu upravljanja javnim investicijama (PIMA).<\/p>\n\n\n\n \u201cOno \u0161to je klju\u010dno je da postoji jasan okvir za odabir i procjenu projekata, uklju\u010duju\u010di javno-privatna partnerstva, vode\u0107i ra\u010duna da su oni sastavni dio bilansa stanja javnog sektora. Reformske incijative treba da izbalansiraju injekciju dinamizma s jedno strane, sa njihovim pa\u017eljivim koncipiranjem, planiranjem i sprovo\u0111enjem\u201d, ka\u017eu u MMF-u.<\/p>\n\n\n\n Prema mi\u0161ljenju MMF-a crnogorska Vlada je predlo\u017eila ambiciozan paket reformi.<\/p>\n\n\n\n \u201cUkoliko bi se plan \u201eEvropa sad\u201c u potpunosti sproveo, neto minimalna zarada bi se pove\u0107ala sa 250 eura na 450 eura mjese\u010dno, doprinosi za zdravstvo (nekih \u010detiri procenta BDP-a) bi se ukinuli i zarade do 700 eura mjese\u010dno bi bile izuzete od poreza na dohodak fizi\u010dkih lica. Paket ima za cilj da smanji jaz izme\u0111u minimalne zarade i minimalne potro\u0161ka\u010dke korpe; uvede progresivno oporezivanje li\u010dnog dohotka; smanji veli\u010dinu sive ekonomije; i privu\u010de investicije i otvori radna mjesta usljed ni\u017eeg poreskog optere\u0107enja rada. Ovi ciljevi su izuzetno po\u017eeljni, a ukoliko se uspje\u0161no postignu mogli bi da smanje neke od dugotrajnih strukturnih prepreka rasta u Crnoj Gori\u201d, isti\u010de MMF.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, velike promjene usvojene odjednom mogu tako\u0111e i da nose zna\u010dajne rizike od ne\u017eeljenih efekata.<\/p>\n\n\n\n \u201cOni uklju\u010duju: rizik od ve\u0107e ukupne nezaposlenosti i\/ili pove\u0107anja neformalnog zapo\u0161ljavanja; rizik od uslo\u017enjavanja inflatornih sila i\/ili smanjenja globalne konkurentnosti, ukoliko pove\u0107anja zarada nisu uparena sa rastom produktivnosti; i mogu\u0107e gubitke prihoda za dr\u017eavu i\/ili lokalne samouprave, ukoliko namjeravane mjere za pove\u0107anje prihoda ne daju o\u010dekivane rezultate na odr\u017eiv na\u010din ili se ne sprovedu u potpunosti\u201d, upozorava MMF.<\/p>\n\n\n\n Ovi rizici bi se mogli ubla\u017eiti razmatranjem faznog pristupa, kroz pa\u017eljivo kalibrirane korake.<\/p>\n\n\n\n \u201cVa\u017eno je da su dalekose\u017ene reforme zasnovane na proprocionalno sna\u017enom dizajnu i pripremi administracije. Sa stanovi\u0161ta implemetancije, bilo bi prudencijalno da se po\u010dne od onih aspekata plana \u010diji cilj je da se pove\u0107aju prihodi. Elementi plana koji se odnose na gubitak prihoda bi trebalo da se uvode fazno u kasnijem stadijumu, po mi\u0161ljenju zaposlenih MMF-a. Istovremeno, kada je u pitanju minimalna zarada, mi preporu\u010dujemo da se i ova pove\u0107anja sprovedu jasno definisanim i saop\u0161tenim fazama\u201d, napominje Misija MMF-a.<\/p>\n\n\n\n Paket \u201eEvropa sad\u201c uzima za pretpostavku da veliki udio zarada nije prijavljen poreskom organu i da se pla\u0107a \u201ena ruke\u201c.<\/p>\n\n\n\n \u201cDok s jedne strane postoje zna\u010dajni dokazi da takva pla\u0107anja postoje, tako\u0111e se \u010dini da postoje zna\u010dajne varijacije i nezvjesnost u pogledu njihove veli\u010dine po regionima u zemlji i po sektorima ekonomije. U odnosu na implementaciju u jednom koraku, fazni pristup nudi mogu\u0107nost da se vr\u0161e korekcije tokom sprovo\u0111enja\u201d, isti\u010de MMF.<\/p>\n\n\n\n Zaposleni MMF-a poru\u010duju da stoje na raspolaganju da pru\u017ee tehni\u010dke savjete o faznoj implementaciji paketa, ukoliko to bude bio smjer koji \u0107e na kraju biti izabran.<\/p>\n\n\n\n Ocjena MMF-a je i da je finansijski sektor dobro pregurao pandemiju, te da su mjere podr\u0161ke CBCG-a pru\u017eile zna\u010dajnu za\u0161titu tokom pandemije.<\/p>\n\n\n\n \u201cPolitike kao \u0161to su moratorijum na pla\u0107anje dugova i privremeno popu\u0161tanje zahtjeva u pogledu izvje\u0161tavanja su pomogle da se stabilizuju finansije kompanija i doma\u0107instava. Ovo je pru\u017eilo zna\u010dajnu rezervu ekonomiji i pomoglo da se izbjegne jo\u0161 dublji pad ekonomske aktivnosti. Sada kada se ekonomija oporavlja, primjereno je da se po\u010dne sa faznim zavr\u0161avanjem ve\u0107ine ovih politika\u201d, dodaju u MMF-u.<\/p>\n\n\n\n \u010cini se, smatraju u MMF-u, da su kapital i likvidnost banaka adekvatni.<\/p>\n\n\n\n \u201cUspje\u0161an zavr\u0161etak pregleda kvaliteta aktive je bio ohrabruju\u0107i. Pru\u017eio je umiruju\u0107u sliku bilansa stanja bankarskog sistema na kraju 2019. godine. Koeficijent adekvatnosti kapitala na nivou sistema je iznad regulatornog minimuma i likvidnost je i dalje na adekvatnom nivou. Kako se mjere podr\u0161ke zbog pandemije budu fazno gasile, moglo bi do\u0107i do pove\u0107anja nekvalitetne aktive na nivou sistema, ali se o\u010dekuje da oni budu na nivou kojim se mo\u017ee upravljati. Tokom tranzicije je potreban obazrivo pra\u0107enje i supervizija\u201d, poru\u010duje MMF.<\/p>\n\n\n\n Kkao ka\u017eu bi\u0107e potrebna du\u017ena pa\u017enja za preostale izazove u finansijskom sektoru.<\/p>\n\n\n\n \u201cMogu\u0107e je da \u0107e se neke od banaka suo\u010diti sa pogor\u0161anjem koje \u0107e biti ve\u0107e od prosjeka kada je u pitanju kvalitet aktive. Zaposleni MMF-a pozdravljaju uvo\u0111enje novog Zakona o sanaciji kreditnih institucija i ohrabruju CBCG da osigura da strategije sanacija banaka budu dobro namjenski osmi\u0161ljene i kredibilne. Pored toga, Zakon o kreditnim institucijama \u0107e obezbijediti uskla\u0111ivanje sa EU okvirom\u201d, navodi MMF.<\/p>\n\n\n\n Do\u0161lo je do, napominju, ohrabruju\u0107eg napretka u ja\u010danju okvira za sprije\u010davanje pranja novca (SPN\/FT) \u2013 prije svega u pogledu zakonskog okvira i rada na implementaciji relevantnih EU propisa.<\/p>\n\n\n\n \u201cDruga nacionalna ocjena rizika (NRA) iz decembra 2020. godine je pomogla kod oblikovanja mjera za smanjenje rizika od pranja novca i finansiranja terorizma. Sna\u017ena implementacija ovih mjera je klju\u010dna i pomo\u0107i \u0107e zemlji da se pripremi za njenu predstoje\u0107u ocjenu (sprije\u010davanja pranja novca i finansiranja terorizma) koju \u0107e sprovesti Savjet Evrope 2023. godine. U namjeri da se izmijeni program dr\u017eavljanstva kroz investicije, nadle\u017eni organi se ohrabruju da se fokusiraju na postizanje najsna\u017enijih za\u0161titnih mjera u oblasti finansijskog integriteta (npr. sna\u017ena provjera aplikanata i poja\u010dane mjere za transparentnost i nadzor)\u201d, zaklju\u010dila je Misija MMF-a.<\/p>\n\n\n\n CDM<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Crnogorska ekonomija se sna\u017eno oporavlja u 2021. godini, usljed oporavka turizma koji je podr\u017ean ciljanim mjerama Vlade. O\u010dekuje se da stopa rasta ove godine bude dvocifrena. Srednjoro\u010dni ekonomski izgledi se \u010dine obe\u0107avaju\u0107im, ali postoje i brojni rizici. Kratkoro\u010dno gledano, stope vakcinacije treba da se ubrzaju. Kada pandemija popusti, centralni prioritet je smanjenje nivoa javnog i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":11599,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"spay_email":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_is_tweetstorm":false},"categories":[37,2],"tags":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/wp-content\/uploads\/2017\/02\/mmf.jpg","jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7QVfu-89D","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/31349"}],"collection":[{"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=31349"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/31349\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":31350,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/31349\/revisions\/31350"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/11599"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=31349"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=31349"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=31349"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Izgledi za budu\u0107i rast se \u010dine obe\u0107avaju\u0107im\u201d, navode u MMF-u.<\/p>\n\n\n\n