Uovo doba koje je Bregovi\u0107 zvao \u201edoba otkazanih letova\u201c, a mi ga mo\u017eemo nazvati i dobom straha ili dobom preterivanja, jer kao da je samo vi\u0161ak svega postao dovoljan, \u010dovek nikada nije bio nesre\u0107niji\u2026 \u201eMinut u\u017eivanja nigde nije skuplji nego na Balkanu\u201c, tvrdi jedna moja prijateljica. I to je istina.<\/p>\n\n\n\n
Najstresnije doba postalo je doba praznika. I praznici su postali poziv na nagomilavanje. Za jednu Novu godinu, de\u010daka mojih prijatelja obasuli su silnim poklonima, sve one prustovske bele tetke, ujne, susedi, ro\u0111aci. Pitali su ga \u0161ta mu se najvi\u0161e dopada. Tu\u017eno je odgovorio: ,,Ne znam. Ima toliko toga\u201c. A Bog je u detaljima. U\u017eivanje je tu negde svuda oko nas, sa svojim tajnim pravilima, jednostavnim i tako lekovitim i dragocenim. Naravno da je novac neophodan. Ali, naravno da najbolje stvari jesu, tako \u010desto, besplatne. U Americi su me pitali – kako je to \u017eiveti u delu sveta koji je \u010desto na naslovnim stranicama ba\u0161 zbog krize\u2026 Iskreno sam odgovorila da dru\u0161tvo mo\u017ee biti u krizi, ali da pojedinac i ne mora. Pitali su me kako nam izgledaju letovanja. Meni jednostavno, odgovorila sam. Na pustim pla\u017eama \u010ditam stare knjige me\u0111u starim prijateljima, pijem uve\u010de lokalna vina i jedem po polupraznim tavernama uvek osvetljenim samo malim sve\u0107ama, gde su stolovi izneti na pesak pla\u017ea\u2026 Pu\u0161tam moru da mi preplavi misli, snove, kompletnu poeti\u010dku memoriju. \u0160um vetra u gustom aromatu mediteranskog bilja, dovoljan je razlog da osetim priliv sre\u0107e.<\/p>\n\n\n\n
Sti\u017eu nam praznici, ti retki momenti kada se mo\u017ee predahnuti. \u201e\u017divot je gozba, ili pij ili idi\u201c, pisao je Erazmo Roterdamski. Dakle, u doba praznika, u\u010dlanite se u najlep\u0161u partiju na svetu, partiju hedonista. Osniva\u010d hedonizma, Epikur, jednom je napisao pismo: \u201ePrijatelju moj, do\u0111i mi u posetu, tako se dugo nismo videli. I ponesi jedno par\u010de sira, da se nau\u017eivamo.\u201c Dakle, one prepune trpeze samo su izazov za o\u010di. Du\u0161a negde u nama \u0107uti. Prazna. Praznici su prilika da u nama budu sre\u0107ni i dete i duh i du\u0161a i srce. To su retki, dragoceni, ukradeni gutljaji vremena, koje jo\u0161 uvek, uprkos svemu i svima, valja da pripada samo nama. \u0160ta god da nam je tokom godine pohodilo \u017eivot, koliko god da nas je sustizao, prestizao i pobe\u0111ivao \u017eivot, doba praznika je doba kada, napokon, imamo vremena i predaha, vreme kada nam se na mala vrata opet vra\u0107aju ljubav, vera i nada, nada da je nemogu\u0107e mogu\u0107e, da je pred nama drugi, lep\u0161i, bolji, puniji \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n
JEDNOSTAVNOST<\/p>\n\n\n\n
Pesnici svaki dolazak Nove godine slave u stihovima. \u201eNova godina, raduj se – \u017eive\u0107e\u0161 iznova\u201c, stihovi su koje pamtim iz rane mladosti. Ovo su momenti za ve\u017ebanje jednostavnosti. Jedna flota pahulja, vedrih, krupnih kao p\u010dele, miris jednostavnog kola\u010da koji se pe\u010de, dubok dah vetra u granju vla\u017enom, crnom i oki\u0107enom nevidljivom Bo\u017eijom rukom – sitnim biserjem kapi vode, povodi su da osetite da je u va\u0161 \u017eivot hrupio Bog koji nas gleda iz detinjih o\u010diju, odaziva nam se iz glatkih, mle\u010dnih tela ljubavnika, stanuje u na\u0161oj \u017eudnji. Ako \u017eelite da zauvek budete sre\u0107ni, razbolite se od neke strasti. Ona \u0107e biti hrana za samu su\u0161tinu va\u0161eg bi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
Najlep\u0161e su o jednostavnosti pevali stari japanski pesnici, ukazuju\u0107i nam da je prvi sneg pao tek da bi pognuo li\u0161\u0107e zelenkade ili da flote pahuljica \u0161to pokrivaju zemlju, pozivaju da ih gledamo sve dok ne posrnemo. U doba praznika, ima onih skrivenih minuta kada se jo\u0161 mo\u017eemo nadati onom tvrdoglavom nadom, \u201ejer jedino ona zna da \u010deka\u201c. Tiho odr\u017eavanje plamena nade u nama lekovito je. \u201eJer kad nada umre, po\u010dinje kletva\u201c, pisao je u dnevnicima Leonardo da Vin\u010di. Svakida\u0161njica je naj\u010de\u0161\u0107e nepodno\u0161ljiva jer je u nju natrpano toliko toga i praznici su zato prilika da zaronimo do dna u su\u0161tinu egzistencije \u2013 da obnovimo muzikalni dijalog sa onim krilatim i ranjivim i jo\u0161 \u017eivim u nama \u2013 du\u0161om. \u010covek mora na\u0107i mesta za momente poezije \u010dula, kada ponovo mo\u017eemo da vidimo muziku i \u010dujemo predele, kao i da dopustimo srcu da opet bude ona vatra u nama koju niko nema sposobnost da utrne. Doba je nove revolucije \u2013 odustanka od zavisnosti od nagomilavanja, vreme je da u svemu velikom vidite malo, dragoceno, si\u0107u\u0161no, dragulj\u2026 Lepota je jednostavna, sveprisutna i ima je toliko da se ne mo\u017ee potro\u0161iti, pisao je jednom Milorad Pavi\u0107. Jo\u0161 jedno bo\u017eansko bi\u0107e u mom \u017eivotu. Se\u0107anje na njega i na\u0161e zajedni\u010dko dru\u017eenje, ovaj dan \u010dini posebnim praznikom. Jer ruski pesnici znali su istinu: ,,U svakom danu zapreten je praznik\u201c. I genijalno je u jednostavnom.<\/p>\n\n\n\n
P\u010cELAR<\/p>\n\n\n\n
Jednu od najlep\u0161ih prazni\u010dnih vizija o Bogu \u010dove\u010danstvo duguje Beli Hamva\u0161u. \u201eSanjao sam: Rano jutro. Na\u0161ao sam se u zatvorenom prostoru, i znam da je p\u010delinjak, ali i radionica. Upravo svi\u0107e i jedan \u010dovek radi ne\u0161to uz sto pored prozora. Stoji okrenut profilom, lice mu ne vidim jasno. Ali kako se kre\u0107e, gleda, podi\u017ee ruku, naro\u010dito kako dr\u017ei glavu, a pogotovo \u0161to je tu, neposredno znam da je p\u010delar. On. Pru\u017ea ruku i otvara prozor. Ispred okna su se okupila bezbojna, ne\u017ena, staklasta, ali beskrajno meka, osetljiva specificna lete\u0107a bi\u0107a, na\u010dinjena od pihtijaste materije. Veli\u010dine poga\u010dice, imaju po dva krila, poluleptiri, poluptice, be\u0161umno ule\u0107u u sobu. Znam da su to du\u0161e. Novoprispele du\u0161e ulaze u ko\u0161nice. Vidljivo je koliko su umorne\u2026 A On ih posmatra s onom neopisivom i beskrajnom strpljivo\u0161\u0107u i dobrotom, \u0161to upravo jeste On\u2026 P\u010delar uzima u ruku du\u0161u izva\u0111enu iz ko\u0161nice. Jadnica, dahce obeznanjena, prili\u010dno je kaljava, izgleda da je du\u0161a iz modernog doba. P\u010delar dugo gleda, vrti glavom, na kraju ka\u017ee: ,,Jadnice, uskoro treba da se vrati\u0161, jer \u0107e sti\u0107i vreme, a jo\u0161 uvek si tako zbunjena? Kada \u0107e\u0161 se kona\u010dno o\u010distiti?\u201c Potom pa\u017eljivo vra\u0107a du\u0161u u ko\u0161nicu i zatvara je.<\/p>\n\n\n\n
Trenutak je da pustimo pro\u0161losti da bude pro\u0161lost i da po\u010dnemo da ljubimo sa slutnjom u du\u0161i, slutnjom da nam sleduje novi svet, \u017eivot koji \u0107emo sami stvarati i ispisivati kao roman barokno bogat doga\u0111ajima, \u017eivot u kome je prvi zakon sveta apokalipsa lepote jednostavnosti u svakom vidu i obliku. Svako ljudsko bi\u0107e mu\u010di isto ono \u0161to je mu\u010dilo i Borhesa: jesmo li mi samo slova u bo\u017eijoj knjizi ili re\u010di koje on izgovara? Ili ono o \u010demu on \u017eeli da \u0107uti? Svaki na\u0161 pokret i svaka na\u0161a misao sa\u010dinjava ili ne sa\u010dinjava pravu prazni\u010dnu molitvu, \u201etu prosforu ume\u0161anu od suza i srca\u201c. \u201eNajva\u017enijom hranom \u010dovekovom smatram molitvu\u201c, ka\u017ee Vladeta Jeroti\u0107. Svetoota\u010dko predanje o tome ka\u017ee: \u201eIstinski plod na\u0161e du\u0161e nije smi\u0161ljena re\u010d, niti beseda koju smo bri\u017eljivo pripremili i doterali. Na\u0161 plod je ona re\u010d koja izleti, koju nekontrolisano izgovaramo \u2013 ona koja izvire iz suvi\u0161ka srca.\u201c Ova se misao kasnije ponovo objavljivala u filozofiji na drugi na\u010din, kao ideja \u201eve\u010ditog vra\u0107anja istog\u201c. Sveta Tereza tvrdila je da vidi kako du\u0161e veju kao sneg, propadaju\u0107i u pakao.<\/p>\n\n\n\n
I vreme praznika upravo je vreme kada ljudi izlaze iz svoje uobi\u010dajene uloge i postaju \u2013 drugo. Ne\u010dija tamna ko\u0161ulja, ba\u010dena preko krila no\u0107i po kojoj se pene oblaci, postaje jedro kojim \u0107e mo\u017eda doploviti nova nada, ukusi poljubaca postaju ukusi snega, \u010desnice, nega\u0161enog kre\u010da i neugasive \u017eedi. Nebo postaje ogromno pismo po kome slova-oblaci prenose poruke. Jer patnja kao da ispunjava sve. Prazni\u010dki mir mo\u017eemo prona\u0107i samo ako pobegnemo u sebe\u2026<\/p>\n\n\n\n
MATERIJA<\/p>\n\n\n\n
Ve\u010de je prazni\u010dno, molsko i tro\u0161no, li\u0161eno simfonijske girlande li\u0161\u0107a i cvetova. Mislim na Maljevi\u010da: beli zidovi u tamnom trouglu pazu\u0161ja no\u0107i. Grad drhti odeven u malo sna, malo srme i malo sjaja. U \u010detiri izjutra izlazim na ulice. Zora ima duboko, tamno grlo. U njemu sija Vega, muzikalna zvezda. Na trgovima, u potpunom, hipnoti\u010dkom snu, grad tone u ono \u0161to je Hamva\u0161 zvao prazni\u010dna \u201eanatomija zanosa\u201c. Minuli vek bio je vek u kome su stvari po\u010dele da poseduju ljude. Materija je pobedila i po\u010dela svoj siv, sna\u017ean i sumoran pohod. Ne na na\u0161e \u017eivote, oni nikada i nisu bili na\u0161i, ve\u0107 na ne\u0161to mnogo dublje \u2013 na smisao. \u017divot posve\u0107en materiji i materijalnom jeste \u017eivot okrenut protiv egzistencije kao takve, zato \u0161to je to \u017eivot li\u0161en tajnog i tajne, osnovne supstancije koja nas dr\u017ei u koegzistenciji sa metafizi\u010dkim. Ipak, postoje blagi dani nade, vere i tihe, biljurne lepote \u2013 prazni\u010dni dani. I \u010dovek zatvoren u logoru, i onaj iza re\u0161etaka, i onaj u dvoru, i onaj u bludnoj ku\u0107i, svi imaju ne\u0161to istovetno, istokrvno u svome srcu \u2013 nadu. Ta nada trag je svevide\u0107eg, i sve\u010dulnog u nama. Jer, svejedno je ispod koje smo kupole kr\u0161tavani. Svi se mi ra\u0111amo sa \u017eivom du\u0161om u grudima. To je ona ustreptalost i okean ushi\u0107enja koji vidimo u o\u010dima dece. Kasnije, ljudi se razlikuju samo po jednome \u2013 jesu li Boga u sebi ubili ili su mu poklonili, po\u0161tedeli \u017eivot. A njega mo\u017ee ubiti samo na\u0161a ruka \u2013 svojim delima.<\/p>\n\n\n\n
U dane praznika cela se planeta pretvara u ne\u017enu, blagu i zaljuljanu molitvenu simfoniju. Pahulje sa\u010dinjene od najfinijeg srebra i vodene svetlosti nadi su u \u010dast. Drve\u0107e koje obno\u0107, tokom \u010ditavog decembra, govori psalme – detetu u \u010doveku je okrenuto. Nebesa \u0161to pred zoru skidaju svih svojih devet velova i beskrajno povrediva le\u017eu na reku, sve to \u010dine ro\u0111enju novog vremena za ljubav.<\/p>\n\n\n\n
U Gr\u010dkoj sam. U crkvama lica zlatno lelujaju i sijaju kao ikone, a sve\u0107e suze strasno, meko i vrelo. (Plamen se klanja ka istoku, tamo gde se nazire \u010de\u017enje lik). Ako bo\u010dno ispru\u017eimo i ravno podignemo ruke, na\u0161a tela formiraju krst. \u010citava Evropa u doba praznika biva rasko\u0161no osvetljena. Taj spolja\u0161nji plamen je skriveni i neuspeli poku\u0161aj da se izazove razgorevanje onog unutarnjeg, koji dogoreva. Ipak, nikakve iluminacije na svetu, ma kako rasko\u0161ne i ma\u0161tovite bile, nikada nisu imale u sebi ni tra\u010dak unutarnjeg \u010duda, koje se u nama dosa\u0111uje. \u010cuda vole skrivene kutke, tamu i ti\u0161inu. Strahotna lepota sveta je i u tome \u0161to on nikada nije dovr\u0161en (o tome je pisao i Sergej Bulgakov). U anti\u010dkoj Gr\u010dkoj bilo je mudraca koji su tvrdili da vreme ide unazad i da se mi na Zemlju odnekud vra\u0107amo. Pitam se iz \u010dijeg naru\u010dja dolazimo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Uovo doba koje je Bregovi\u0107 zvao \u201edoba otkazanih letova\u201c, a mi ga mo\u017eemo nazvati i dobom straha ili dobom preterivanja, jer kao da je samo vi\u0161ak svega postao dovoljan, \u010dovek nikada nije bio nesre\u0107niji\u2026 \u201eMinut u\u017eivanja nigde nije skuplji nego na Balkanu\u201c, tvrdi jedna moja prijateljica. I to je istina. Najstresnije doba postalo je doba […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":32098,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"spay_email":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_is_tweetstorm":false},"categories":[2,36],"tags":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/wp-content\/uploads\/2022\/01\/1641031679-sanja-tekst-evropa-svijetla-izvor-venturebeat-com-i_960x600.jpg","jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7QVfu-8lN","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/32103"}],"collection":[{"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=32103"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/32103\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":32104,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/32103\/revisions\/32104"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/32098"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=32103"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=32103"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=32103"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}