Crnogorska vlada i italijansko-ruski konzorcijum Eni-Novatek nedavno su potpisali ugovor o koncesiji za istra\u017eivanje nafte i gasa u podmorju Crne Gore. Koncesija traje 30 godina i odnosi se na \u010detiri bloka na krajnjem jugu crnogorskog podmorja. Ekolo\u0161ke organizacije u Crnoj Gori o\u0161tro se protive bilo kakvom istra\u017eivanju u dubinama crnogorskog podmorja, isti\u010du\u0107i da \u0107e \u0161tetne posledice po crnogorski turizam, vodeni svijet kao i samu prirodu bidi nesagledive. S druge strane, iz crnogorske vlade uvjeravaju da \u0107e benefiti od davanje koncesije biti brojni.<\/p>\n
Crna Gora raspisala je javni poziv za istra\u017eivanje nafte i plina krajem jula 2013, a zatvorila 15. maja 2014.Odluka da se koncesija dodijeli italijansko-ruskom konzorcijumu donesena je u decembru 2015.<\/p>\n
Ekolo\u0161ke organizacije u Crnoj Gori, zajedno sa kolegama iz Hrvatske i Italije, pro\u0161le su godine protestovale protiv bilo kakvog istra\u017eivanja u crnogorskom podmorju.<\/p>\n
Protest su ponovili i uo\u010di potpisivanja ugovora, u lu\u010dkom gradu Baru, tvrde\u0107i da se time izri\u010de \u201dsmrtna presuda crnogorskom obalnom turizmu\u201c.<\/p>\n
“Green Home” protiv istra\u017eivanja<\/strong><\/p>\n Nata\u0161a Kova\u010devi\u0107, izvr\u0161na direktorica ekolo\u0161keorganizacije “Green Home”, u razgovoru za agenciju Anadolija (AA) obja\u0161njava za\u0161to su protiv jedne ovakve akcije crnogorske vlade.<\/p>\n \u201dVlada Crne Gore napravila je licemjeran potez potpisav\u0161i ugovore sa italijansko \u2013 ruskim konzorcijumom Eni \u2013 Novatek za otvaranje mogu\u0107ih prvih eksploatacija u crnogorskom teritorijalno moru i to u godini kada se 200 zemalja obavezalo Sporazumom o klimi da napu\u0161taju postepeno kori\u0161\u0107enje fosilnih izvora. Crna Gora je u prvom \u010dlanu svog ustava deklarisana kao ekolo\u0161ka dr\u017eava, sa jasnim razvojnim putem zasnovanim na turizmu, organskoj poljoprivredi i valorizacijom prirodnih ljepota. O nemarnom odnosu Vlade za negativne uticaje na ribarstvo, turizam kao na\u0161u najva\u017eniju privrednu granu, kvalitet \u017eivota i zdravlje gra\u0111ana pa \u010dak i prekograni\u010dne uticaje najbolje govori \u010dinjenica da je ugovor potpisan, a proces izrade izvje\u0161taja o strate\u0161koj procjeni uticaja na \u017eivotnu sredinu ovog visokorizi\u010dnog projekta nije zavr\u0161en\u201c, ka\u017ee Kova\u010devi\u0107.<\/p>\n Ona isti\u010de da Crna Gora nema niti ljudske kapacitete, niti opremu plovila za nadzor i kontrolu naftnih i gasnih operacija.<\/p>\n \u201dPrepu\u0161teni smo na volju investitoru koji je zabilje\u017eio \u010dak 471 hazard u vezi sa curenjem nafte u 2013, dok je ove godine uhap\u0161eno \u0161est radnika ENI-ja u regionu Bazilikata, Italija, koji su optu\u017eeni za \u0161vercovanje industrijskog otpada sa platformi. Pitanje je \u0161ta mo\u017eemo o\u010dekivati u Crnoj Gori koja zavisi od male 300 kilometara duge obale i od koje zavisi najmanje 25.000 lokalnih hotelijera, ugostitelja, ribara, vezanih turisti\u010dkih ponu\u0111a\u010da\u201c, ka\u017ee Kova\u010devi\u0107.<\/p>\n Opasnost od zemljotresa<\/strong><\/p>\n Na pitanje koje su to konkretne negativne posljedice po Crnu Goru, Nata\u0161a Kova\u010devi\u0107 poru\u010duje da proces istra\u017eivanja uklju\u010duje upotrebu zvu\u010dnih topova kojima se bombarduje dno mora i proizvode seizmi\u010dki talasi koji ostvaruju uticaj na biljne i \u017eivotinjske vrste do \u010dak 60 kilometara u pre\u010dniku.<\/p>\n \u201dOve vibracije koje se pu\u0161taju svakih 20 minuta ili \u010de\u0161\u0107e radi istra\u017eivanja podzemnih slojeva, izazivaju naprsnu\u0107e slu\u0161nih organa morskih sisara (kitovi, delfini, morske medvjedice), o\u0161te\u0107enje organa za balansiranje riba, prskanje riblje mla\u0111i i organa kod kornja\u010da i juvenilnih jedinki morskih vrsta. Tako\u0111e tokom seizmi\u010dkih istra\u017eivanja i testnih bu\u0161enja, dolazi do podizanja sedimenata sa dna i gubitka transparentnosti mora, kiseonika, osloba\u0111anja \u0161tetnih i radioaktivnih materijala iz dubokih slojeva dna (radon, olovo, kadmijum, radium 226, 228) i tehnolo\u0161kih aditiva koji se akumuliraju u ribama i drugim vrstama, pa su \u0161tetni i za zdravlje ljudi prilikom konzumacije. \u010cak i tokom redovnih operacija dolazi do curenja nafte u prosjeku jedan do \u010detiri puta godi\u0161nje, dok posebnu opasnost predstavlja pretakanje i transport nafte i gasa tankerima, cjevovodi na dnu mora, redovne eksplozije gasa na platformama. Istra\u017eivanja pove\u0107avaju opasnost od indukovanih zemljotresa u ve\u0107 seizmolo\u0161ki ekstremno osjetljivom podru\u010dju Crne Gore\u201c, navodi Kova\u010devi\u0107.<\/p>\n Ona je zabrinuta i zbog toga \u0161to gra\u0111ani iz primorskih op\u0161tina Bar, Ulcinj i Budva nemaju osnovne informacije o programu istra\u017eivanja nafte i gasa, a njih se ovo pitanje itekako ti\u010de.<\/p>\n \u201dObzirom da turisti\u010dki brend Crne Gore po\u010diva na transparentnoj i smaragdnoj boji mora, sigurno da muljevita voda podignuta kroz istra\u017eivanja i eskploataciju bi uni\u0161tila su\u0161tinu na\u0161e ponude. Mali i srednji turisti\u010dki privrednici i vezane djelatnosti zavise isklju\u010divo od dolaska turista. Planirani operativni blokovi za naftu se nalaze na samo tri kilometra udaljenosti od obale i podrazumijevaju sabirne kolektore koji zauzimaju i do 100 hektara. Tu su i tankeri, pomo\u0107ni brodovi, podzemni gasovodi i naftovodi u mogu\u0107oj du\u017eini i vi\u0161e od 100 kilometara. Ko bi \u017eelio plivati, \u0161etati ili odmarati se u jednom ovakvom industrijskom i nezdravom ambijentu?\u201c, pita se Kova\u010devi\u0107.<\/p>\n Da li je dr\u017eava za\u0161ti\u0107ena?<\/strong><\/p>\n Osim u “Green Home”-u, sli\u010dnog su razmi\u0161ljanja i u nevladinoj organizaciji Mre\u017ea za afirmaciju nevladinog sektora (MANS).<\/p>\n Ines Mrdovi\u0107 iz MANS-a za AA isti\u010de da je odluka Vlade Crne Gore da izda koncesiju za istra\u017eivanje nafte i gasa u crnogorskom podmorju \u201djako lo\u0161a\u201c.<\/p>\n \u201dNe samo uzimaju\u0107i u obzir \u010dinjenicu da je Crna Gora ekolo\u0161ka dr\u017eava, zbog \u010dega bi za\u0161tita \u017eivotne sredine trebalo da joj bude imperativ, ve\u0107 i zato \u0161to Vlada sa izabranim konzorcijumom nije ispregovarala ugovor kojim bi na najbolji na\u010din bio za\u0161ti\u0107en javni interes. Nave\u0161\u0107u samo jednu stvar iz ugovora koja dovoljno oslikava \u010ditavu situaciju \u2013 maksimalna odgovornost investitora za eventualnu \u0161etu koja mo\u017ee nastati je 85 miliona eura. Postavlja se pitanje: ukoliko se zaista u\u0111e u ovaj projekat i po\u010dnu istra\u017eivanja, \u0161ta ukoliko \u0161teta od akcidentnih situacija bude ve\u0107a od ove sume, i da li je Vlada uop\u0161te ra\u010dunala \u0161tetu koji mo\u017ee da pretpi turizam\u201c, kazao je Mrdovi\u0107.<\/p>\n Ona smatra da ukoliko je Vlada odlu\u010dna da pokrene ovaj projekat, \u201dvaljda je bilo ekonomski pametnije da se prvo potpi\u0161e ugovor o istra\u017eivanju, pa tek ukoliko se poka\u017ee da tu ima nafte ili gasa potpisati ugovor o proizvodnji\u201c.<\/p>\n Mrdovi\u0107 poru\u010duje da su kompanije koje se bave istra\u017eivanje nafte i gasa \u201dmaltene dr\u017eave za sebe, i koje ovako mala dr\u017eava kakva je Crna Gora ne mogu kvalitetno kontrolisati\u201c.<\/p>\n Isti\u010de i razloge za\u0161to je protiv bilo kakvog istra\u017eivanja u crnogorskom pomorju.<\/p>\n \u201dZato \u0161to Vlada do sada nije uradila nikakvu ekonomsku analizu koja bi pokazala koje su to koristi koje \u0107e gra\u0111ani Crne Gore imati od ovog projekta, odnosno da li su one ve\u0107e od eventualnih \u0161teta koje mogu nastati ne samo u ekolo\u0161kom smislu, ve\u0107 naro\u010dito u odnosu na crnogorski turizam. Zato \u0161to sumnjamo da bi se profit od budu\u0107ih aktivnosti slivao ka velikim korporacijama, a ne gra\u0111anima Crne Gore. Zato \u0161to je Crna Gora ekolo\u0161ka dr\u017eava i sa veoma ograni\u010denim resursima, i posledice po biolo\u0161ki sistem i svijet podmorja, bi mogle biti pogubne\u201c, rekla je Mrdovi\u0107.<\/p>\n Vlada CG: Brojni benefiti za dr\u017eavu<\/strong><\/p>\n Iz crnogorske vlade s druge strane, poru\u010duju, da \u0107e benefiti za dr\u017eavu Crnu Goru od projekta istra\u017eivanja nafte i gasa biti brojni i javnosti u kontinuitetu prezentovani.<\/p>\n Dra\u017eenka Be\u0107irovi\u0107, PR Ministarstva ekonomije, u \u010dijem je resoru Direktorat rudarstva i geolo\u0161kih istra\u017eivanja, u izjavi za AA ka\u017ee da je \u201dpolitika upravljanja ugljovodoni\u010dnim resursima osmi\u0161ljena tako da izvla\u010di maksimalne benefite za dr\u017eavu i ljude, a da se istovremeno odr\u017eava suverenitet i kontrola nad resursom i unaprije\u0111uje i koriste nacionalna znanja\u201d.<\/p>\n \u201dPrihodi od industrije ugljovodonika \u0107e se koristiti za nacionalni razvoj, ali i kao doprinos smanjenju siroma\u0161tva i pove\u0107anju \u017eivotnog standard. Crna Gora je koncipirala svoj sistem ubiranja prihoda kao progresivan sistem ubiranja prihoda od poreza i nakanda za proizvedenu naftu i gas. To zna\u010di da dr\u017eava uzima najvi\u0161e od kompanija kada po\u010dnu ostvarivati profit, jer \u0161to vi\u0161e proizvode, pla\u0107aju ve\u0107u stopu nakande za proizvdenu naftu i gas\u201c, ka\u017ee Be\u0107irovi\u0107.<\/p>\n Ona isti\u010de da se direktni prihodu za dr\u017eavu odnose na povr\u0161inu po metru kvadratnom, za proizvedenu naftu i gas, kao i porezi na neto dobit kompanija i porez na dividende.<\/p>\n \u201dNajzad, kroz osnivanje Fonda za obuku i izgradnju kapaciteta u sektorima dr\u017eavne uprave povezanim sa istra\u017eivanjem i proizvodnjom ugljovodonika, kao na primjer \u017eivotna sredina, bezbjednost na moru, univerzitet, javno zdravstvo i sli\u010dno, ugovorom je predvi\u0111eno da \u0107e za ovaj Fond kompanije godi\u0161nje izdvajati 400.000 eura tokom faze istra\u017eivanja. Nakon faze istra\u017eivanja, za Fond za obuku \u0107e i\u0107i 600.000 eura godi\u0161nje tokom faze proizvodnje\u201c, obja\u0161njava Be\u0107irovi\u0107 ekonomske benefite za dr\u017eavu Crnu Goru.<\/p>\n Ona jo\u0161 poru\u010duje da je dr\u017eavni interes u ovom slu\u010daju za\u0161ti\u0107en na vi\u0161e nivoa. Na pitanje da li smatra da \u0107e crnogorski turizam trpjeti posledice zbog najavljenog istra\u017eivanja nafte i gasa, iz vlade odgovaraju da se u Jadranu nafta i gas istra\u017euju i proizvode preko 40 godina i da trenutno ima preko 1.500 istra\u017enih i proizvodnih platformi.<\/p>\n \u201dDakle, tokom \u010ditavog tog perioda, Jadranska obala nije prestala da bude prepoznatljiva turisti\u010dka destinacija, a mnoge zemlje koje istra\u017euju i proizvode naftu i gas, poput Hrvatske i Italije, prepoznate i po kvalitetnoj industriji proizvodnje i prerade ribe. Kada govorimo o crnogorskoj teritoriji, podsjeti\u0107emo da je periodu 1949-1966. izbu\u0161eno 16 istra\u017enih bu\u0161otina u kontinentalnom dijelu Crne Gore, koje su bu\u0161ene isklju\u010divo na osnovu povr\u0161inske geologije terena, jer tada nisu postojala moderna seizmi\u010dka istra\u017eivanja. Crnogorska dr\u017eavna kompanija \u201cNafta Crne Gore\u201d, koja je osnovana u ovu svrhu, je vr\u0161ila bu\u0161enje.<\/p>\n Istra\u017eivanje ugljovodonika\u00a01973. je na toj teritoriji preuzela dr\u017eavna kompanija Jugopetrol Kotor, u saradnji sa stranim kompanijama. Jugopetrol Kotor je u podmorju Crne Gore izvr\u0161io snimaja 10.000 km 2D seizmi\u010dkih profila i oko 400 km 3D seizmi\u010dkih istra\u017eivanja. Dakle, svjedoci smo da sve ove aktivnosti koje su vr\u0161ene u periodu od preko pola vijeka nisu imale nikakav uticaj na turizam. Podsje\u0107amo da novim ugovorom koji je potpisan sa Eni i Novatek, prva faza istra\u017eivanja predvi\u0111a dvije istra\u017ene bu\u0161otine, \u0161to je mnogo manje od ovih koji su ve\u0107 bu\u0161ene kako u moru, tako i na kopnu Crne Gore\u201c, poru\u010duju iz crnogorske vlade.<\/p>\n Nevladine organizacije ne odustaju<\/strong><\/p>\n Ipak, ekolo\u0161ke organizacije ne odustaju. Najavljuju borbu za zaustavljanje realizacije ovog projekta. Iz “Green Home”-a poru\u010duju da i pored potpisanog ugovora, to ne zna\u010di kraj za njihovu borbu protiv.<\/p>\n \u201d\u010cak nekoliko ugovora je bilo potpisano za podmorje Hrvatske, kada je po\u010detkom ove godine Vlada objavila moratorijum istra\u017eivanje i eksploataciju nafte i gasa, \u0161to zna\u010di da je apsolutno mogu\u0107e i izvodljivo povu\u0107i ove ugovore. Nas 40 organizacija okupljenih u mre\u017ei `Jedan jadran` iz Hrvatske, Italije, BiH, Albanije i Slovenije ne\u0107emo odustati, vjeruju\u0107i da je \u010dista \u017eivotna sredina kapital jadranskih zemalja koji garantuje i gra\u0111anima dobar kvalitet \u017eivota, te \u0107emo se boriti da informi\u0161emo javnost o negativnim uticajima ovih aktivnosti i dalje i mobili\u0161emo \u0161to ve\u0107i broj gra\u0111ana, stru\u010dnjaka, evropskih i svjetskih me\u0111unarodnih institucija u borbi se za azurno plavu boju Jadrana i bez naftnih platformi\u201c, poru\u010duje Nata\u0161a Kova\u010devi\u0107 iz “Green Home”-a.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Crnogorska vlada i italijansko-ruski konzorcijum Eni-Novatek nedavno su potpisali ugovor o koncesiji za istra\u017eivanje nafte i gasa u podmorju Crne Gore. Koncesija traje 30 godina i odnosi se na \u010detiri bloka na krajnjem jugu crnogorskog podmorja. Ekolo\u0161ke organizacije u Crnoj Gori o\u0161tro se protive bilo kakvom istra\u017eivanju u dubinama crnogorskog podmorja, isti\u010du\u0107i da \u0107e \u0161tetne […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4165,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"spay_email":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_is_tweetstorm":false},"categories":[37],"tags":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/wp-content\/uploads\/2016\/09\/DSC_0078.jpg","jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_shortlink":"https:\/\/wp.me\/p7QVfu-15a","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4164"}],"collection":[{"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=4164"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4164\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4166,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4164\/revisions\/4166"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/4165"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=4164"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=4164"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/madeinmontenegro.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=4164"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n\u201dMi \u0107emo svakako nastaviti da se borimo protiv ovog krajnje \u0161tetnog projekta, povezujemo sa kolegama iz regiona u cilju njegovog zaustavljanja, i razmotriti sve pravne mehanizme koji se mogu iskoristiti u tom kontekstu\u201c, ka\u017ee Ines Mrdovi\u0107 iz MANS-a.<\/p>\n